Karpalni tunel
Karpalni tunel je uski prolaz na unutrašnjoj strani ručnog zgloba kroz koji prolaze tetive koje savijaju prste i srednji nerv (nervus medianus).
Sindrom karpalnog tunela (SKT) nastaje kada dođe do pritiska ili kompresije ovog nerva, što izaziva bol, utrnulost i slabost u ruci i prstima.
Uzroci sindroma karpalnog tunela
Ponavljajući pokreti ruke i zgloba
Aktivnosti poput tipkanja, rada na traci ili sviranja instrumenata mogu dovesti do upale tetiva i pritiska na nerv.
Povrede zgloba
Prelom, iščašenje ili uganuće mogu promeniti strukturu karpalnog tunela i izazvati kompresiju nerva.
Hronične bolesti
- Dijabetes – povećava rizik od oštećenja nerava
- Reumatoidni artritis – izaziva upalu i oticanje u zglobu
- Trudnoća – hormonske promene i zadržavanje tečnosti povećavaju pritisak
- Nasledni faktori – uži karpalni tunel kod nekih osoba
- Oboljenja štitne žlezde – poput hipotireoze
Simptomi sindroma karpalnog tunela
- Utrnulost i trnci u palcu, kažiprstu, srednjem i delu domalog prsta
- Bol koji se može širiti ka ruci i ramenu
- Slabost u ruci i otežano hvatanje predmeta
- Osećaj oticanja iako otok često nije vidljiv
Dijagnoza
Fizikalni pregled
Lekar proverava snagu, osećaj i reflekse u ruci.
Najčešći testovi:
- Tinelov znak
- Phalenov test
EMG i test provodljivosti živaca
Koriste se za procenu funkcije nerva.
Ultrazvuk ili MRI
Pomažu u uočavanju uzroka kompresije.
Lečenje sindroma karpalnog tunela
Neoperativno lečenje
- Odmaranje ruke
- Nošenje udlage (posebno noću)
- Fizikalna terapija
- Protivupalni lekovi (npr. ibuprofen, diklofenak)
Injekcije kortikosteroida
Privremeno smanjuju upalu i pritisak na nerv.
Hirurško lečenje
Ako simptomi ne prolaze, radi se operacija kojom se oslobađa pritisak na nerv presecanjem ligamenta.
Prevencija
- Dobra ergonomija pri radu
- Redovne pauze i istezanje
- Zdrav način života i kontrola hroničnih bolesti
Zaključak
Sindrom karpalnog tunela može značajno uticati na svakodnevni život, ali uz pravovremeno lečenje i prevenciju simptomi se mogu uspešno kontrolisati.