Karpalni tunel
Karpalni tunel je uski prolaz na unutrašnjoj strani ručnog zgloba kroz koji prolaze tetive koje savijaju prste i srednji nerv (nervus medianus). Sindrom karpalnog tunela (SKT) nastaje kada dođe do pritiska ili kompresije nerva medianusa u karpalnom tunelu, što izaziva bol, utrnulost i slabost u ruci i prstima.
Uzroci sindroma karpalnog tunela:
Ponavljajući pokreti ruke i zgloba: Aktivnosti koje zahtevaju ponavljanje istih pokreta zgloba, kao što su tipkanje, rad na traci ili sviranje muzičkih instrumenata, mogu dovesti do upale tetiva i pritiska na nerv.
Povrede zgloba: Prelom, iščašenje, uganuće ili druge povrede zgloba mogu promeniti strukturu karpalnog tunela i izazvati pritisak na medianus nerv.
Hronične bolesti:
Dijabetes: Može povećati rizik od oštećenja nerava, uključujući nervus medianus.
Reumatoidni artritis: Upala zglobova može uzrokovati oticanje i kompresiju nerva u karpalnom tunelu.
Trudnoća: Hormonalne promene i zadržavanje tečnosti tokom trudnoće mogu izazvati oticanje ipritisak na nervus medianus.
Nasledni faktori: Neki ljudi nasleđuju uži karpalni tunel, što ih čini sklonijima razvoju sindroma.
Oboljenja štitne žlezde: Hipotireoza i drugi poremećaji funkcije štitne žlezde mogu povećati rizik od sindroma karpalnog tunela.
‘ Simptomi sindroma karpalnog tunela:
Utrnulost i trnci: Česti simptomi su utrnulost i trnci u palcu, kažiprstu, srednjem prstu i polovini domalog prsta, posebno tokom noći ili ujutro.
Bol: Bol može zračiti iz zgloba prema ruci ili čak prema ramenu. Bol se često pogoršava prilikom savijanja ili istezanja zgloba.
Slabost: Može doći do slabosti u ruci, što otežava hvatanje predmeta ili obavljanje finih motoričkih radnji.
Osećaj oticanja: iako fizički otok možda nije prisutan, osoba može imati osećaj oticanja u prstima ili ruci.
Dijagnoza:
Fizikalni pregled:
Lekar može testirati snagu ruke, refleksne reakcije i osećaj u prstima. Specifični testovi uključuju Tinelov znak (udarac po karpalnom tunelu izaziva bol ili trnce) i Phalenov manevar (savijanje zgloba prema dole izaziva simptome).
Elektromiografija (EMG) i test provodljivosti živaca:
Ovi testovi mogu meriti funkciju nerva medianusa i identifikovati oštećenja ili kompresiju nerva.
Ultrazvuk ili MRI:
Ovi snimci mogu pomoći u vizualizaciji strukture karpalnog tunela i identifikaciji mogućih uzroka kompresije.
Lečenje sindroma karpalnog tunela:
Neoperativno lečenje:
Odmaranje: Izbegavanje aktivnosti koje pogoršavaju simptome može smanjiti iritaciju nerva.
Nošenje udlage: Udlage za zglob mogu održavati zglob u neutralnom položaju i smanjiti pritisak na nerv, naročito tokom noći.
Fizikalna terapija: Vežbe istezanja i jačanja mogu pomoći u smanjenju simptoma i poboljšanju funkcije ruke.
Protivupalni lekovi (NSAIL): Lekovi kao što su diklofenak, ibuprofen i sl. mogu pomoći u smanjenju upale i bolova.
Injekcije kortikosteroida: Injekcije steroida u karpalni tunel mogu smanjiti upalu i pritisak na nerv, privremeno ublažavajući simptome.
Hirurško lečenje: Ako simptomi traju ili se pogoršavaju uprkos neoperativnom lečenju, hirurška intervencija može biti neophodna. Operacija karpalnog tunela podrazumeva presecanje ligamenta koji pritiska nervus medianus kako bi se smanjio pritisak.
Prevencija:
Ergonomija: Prilagodite radnu stanicu tako da minimizirate stres na zglobove. Korišćenje tastature, miša i drugih alata u ergonomskom položaju može smanjiti rizik od razvoja sindroma karpalnog tunela.
– Redovno istezanje: Pravite pauze tokom ponavljajućih aktivnosti i radite vežbe istezanja za zglobove i ruke.
– Zdrav način života: Održavanje zdrave telesne težine i upravljanje hroničnim bolestima poput dijabetesa može smanjiti rizik od razvoja sindroma karpalnog tunela.
Sindrom karpalnog tunela je stanje koje može značajno uticati na svakodnevne aktivnosti, ali uz odgovarajuće lečenje i preventivne mere, simptomi se mogu kontrolisati i ublažiti. U slučaju trajnih ili pogoršavajućih simptoma, važno je potražiti medicinsku pomoć.