Bol u leđima je vrlo čest problem koji može nastati iz različitih uzroka i može značajno uticati na kvalitet života. Može se javiti u bilo kojem delu leđa, ali se najčešće oseća u donjem delu leđa (lumbalna regija). Bol u leđima može biti akutan (traje nekoliko dana ili nedelja) ili hroničan (traje duže od tri meseca).

Uzroci:

  1. Mišićni napor ili istegnuće:

Podizanje teških predmeta: Nepravilna tehnika podizanja može dovesti do naprezanja mišića i ligamenata u leđima.

Naglo kretanje: Nagli pokreti ili trzaji mogu izazvati povrede mišića.

Prekomerna fizička aktivnost: Intenzivan trening ili fizički napor mogu uzrokovati bol u leđima.

 

  1. Problemi sa kičmom:

Herniacija diska: Kada meki unutrašnji deo intervertebralnog diska iscuri i pritisne obližnje nerve, to može izazvati bol, ukočenost i utrnulost.

Degenerativne promene: Starenje može dovesti do trošenja intervertebralnih diskova i zglobova, uzrokujući bol.

Spinalna stenoza: Sužavanje kičmenog kanala može pritisnuti kičmenu moždinu ili nerve, što uzrokuje bol u leđima i nogama.

Skolioza: Nenormalna zakrivljenost kičme može izazvati bol.

 

  1. Problemi sa zglobovima:

Osteoartritis: Oštećenje hrskavice između zglobova može dovesti do bolova u leđima.

Sakroilijačna disfunkcija: Problemi sa zglobom između kičme i karlice mogu izazvati bol.

 

  1. Osteoporoza:

Frakture usled slabosti kostiju: Kod osoba sa osteoporozom, kosti postaju krhke, što može dovesti do kompresionih fraktura pršljenova.

 

  1. Drugi uzroci:

Stres i napetost: Psihološki stres može izazvati napetost mišića, što rezultira bolom u leđima.

Infekcije ili tumori: Retko, bol u leđima može biti povezan s infekcijama ili tumorima u kičmi.

 

Simptomi:

Bol: Može biti tup ili oštar, lokalizovan ili se širiti u noge (išijas).

Ukočenost: Ograničena pokretljivost u leđima.

Utrnulost ili trnjenje: Ako su nervi pritisnuti, može se javiti utrnulost ili trnjenje u leđima, zadnjici ili nogama.

Slabost: U težim slučajevima, može doći do slabosti mišića, posebno u nogama.

 

Dijagnoza:

Klinički pregled: Lekar će proceniti bol, pokretljivost i refleksne odgovore.

Rendgen: Može pokazati promene u kostima, kao što su artritis ili frakture.

MRI ili CT: Pružaju detaljnije slike mekih tkiva, uključujući diskove, mišiće, ligamente i nerve.

EMG (Elektromiografija): Može se koristiti za procenu funkcije nerava i mišića.

 

Lečenje:

Odmaranje i modifikacija aktivnosti: Kratkotrajni odmor i izbegavanje pokreta koji izazivaju bol mogu pomoći u ublažavanju simptoma.

Fizikalna terapija: Vežbe za jačanje mišića leđa i poboljšanje fleksibilnosti mogu smanjiti bol.

Lekovi: Protivupalni lekovi (NSAID), mišićni relaksanti, i u nekim slučajevima lekovi protiv bolova mogu biti propisani.

Toplota ili hladnoća: Primena toplotnih ili hladnih obloga može pomoći u smanjenju bolova i upale.

Hirurgija: U slučajevima kada su simptomi ozbiljni i ne reaguju na konzervativno lečenje, može biti potrebna hirurška intervencija, kao što je dekompresija ili fuzija kičmenih pršljenova.

 

Prevencija:

Pravilno podizanje tereta: Savijanje kolena umesto leđa prilikom podizanja tereta.

Jačanje mišića: Redovno vežbanje, posebno vežbe za trbušne i leđne mišiće, može pomoći u podršci kičmi.

Pravilno držanje tela: Održavanje pravilnog položaja tela tokom sedenja, stajanja i spavanja.

Izbegavanje dugotrajnog sedenja i stajanja: Česte pauze tokom dugotrajnog sedenja ili stajanja mogu smanjiti opterećenje na kičmu.

Redovno sprovođenje fizikalne terapije.

 

Bol u leđima može značajno ograničiti svakodnevne aktivnosti, ali pravilno lečenje i preventivne mere mogu pomoći u smanjenju simptoma i poboljšanju kvaliteta života. Ako bol traje duže ili se pogoršava, važno je potražiti medicinsku pomoć.

Ortopedski pregled
Čukljevi – Hallux valgus